
Данас, 23. септембра је Међународни дан знаковних језика поводом ког се одржава и Међународна недеља глувих, у оквиру које је организована дебата на тему „Потврдимо вредности права глувих особа“. Учествовао сам у дебати испред Српског филантропског форума који организује кампању „Србија без баријера“.
Данас, 23. септембра је Међународни дан знаковних језика поводом ког се одржава и Међународна недеља глувих, у оквиру које је организована дебата на тему „Потврдимо вредности права глувих особа“. Учествовао сам у дебати испред Српског филантропског форума који организује кампању „Србија без баријера“.
Испред Културног центра Београда Дечје позориште Душко Радовић одиграло је представу за децу са преводом на српски знаковни језик и обећањем да ће то убудуће постати пракса овог позоришта – да преводе представе. Културни центар се обавезао да ће направити план да се програми у наредној години такође преводе за глуве.
Од када сам почео да се бавим темом проблема особа са инвалидитетом, и наравно глувих, сваки дан учим нешто ново. И срамота ме је што то већ нисам знао.
Да немамо стандардизовани Српски знаковни језик и да је потребан пионирски посао да би се направила истраживања и извела стандардизација како би могли да се изграде образовни програми за све нивоа образовања, за едукацију глувих, тумача за знаковни језик али и оних који чују али желе да комуницирају на знаковном језику.
Да се конституишу билингвални програми који обухватају знање и знаковног и српског језика, јер то онда омогућава пуно образовање. Сазнао сам да је најчешћа ситуација да они који савршено владају и споразумевају се искључиво знаковним језиком, не знају или знају врло површно српски писани језик.
Да 95 одсто родитеља глуве деце, чује. Да најчешће родитељи не схватају колико је знајачно да деца уче на знаковном језику већ у прве две године живота. А не да спречавају децу да уче знаковни језик – због срамоте, рекоше ми.
Да имамо премало тумача за наше потребе, да се они образују само на начин да одрастају уз глуве родитеље. Да немамо изграђен систем за едукцију тумача знаковног језика. Да је нашој земљи била понуђена донација Финске за постављање система образовања за знаковни језик, као и едукацију тумача али да им је речено да нам то не треба, да можемо сами. И Финци су то исто понудили на Косову и у Албанији, а резултат тога је успешно изграђен систем систем образовања већ више од три године.
Италијани смислили Цоссато експеримент који се показао као веома успешан да у истом разреду учи 15 глувих и 15 чујућих ученика целу основну школу а у оквиру програма едукације укључени су и родитељи деце, наставници у школи, педагози, психолози. Овај билингвални модел образовање у Шведској је уведен као стандард итаква одељења имају редовне школе. Дакле, доказано и није нека велика мудрост.
Пре пар година у Београду је одржан конгрес Европског форума тумачазнаковног језика (ЕФСЛИ), који окупља 34 националне организације тумача за знаковни језик. Дванаестогодишњи волонтер из заједнице глувих имао је прилику да упозна ректора Хумболт Универзитета из Берлина, Др Цхристиан Ратхманн, који је глув – млади волонтер се шокирао како је то уопште могуће да неко ко је глувпостане доктор и стигне до такве позиције. Одушевио се када је схватио да би и сам могао да постигне много више од онога у шта га смешта наш систем.
Драгана Раичевић, лингвисткиња за знаковне језике, Ивана Бућко тумач за знаковни језик и председница Европског форума тумача за знаковни језик, Михаило Гордић, подпредседник Градске организације глувих и члан извршног одбора Савеза глувих и наглувих Србије, који су једни од организатора овог догађаја, као и Љупка Михајловска из Савеза за приступачност Србије, дали су пуно одличних идеја. Рекло би се да ће бити потребне године и деценије да се реализују.
И управо због тога је потребно направити много радикалнији и бржи искорак, донети важне одлуке и одмах кренути са реализацијом, јер ће и за сам старт бити потребно пуно времена.
Када је реч о цени, она не може да буде препрека, јер ако нпр. губљењем лиценце условите све националне телевизије да морају свој програм учинити доступним у потпуности свима укључујући и глуве и слабовиде, онда би се лако трошкови уградили у бизнис модел медијске куће.
Исто и на свим другим нивоима.
Запажено је да у овој години ни један наступ председника Александра Вучића на РТС-у, дакле јавном медијском сервису, није превођен на знаковни језик, док његова обраћања нацији из зграде председништва увек имају превод. Не знам чија је одлука, али је то неопростиво. То је порука којом се потпуно занемарују права и интереси глувих грађана Србије.
Ово је симболичан пример јер уместо да имамо афирмативне мере, када је реч о мањинама, међу којима су и особе са инвалидитетом, имамо најчешће додатну дискриминацију оној већ постојећој.