Kategorije
Vesti

Pozitivni primeri pristupačnosti u našem društvu

Pozitivni primeri pristupačnosti u našem društvu

U okviru Meseca pristupačnosti (9. septembar – 9. oktobar 2020. godine) koji je ove godine bio posvećen temi unapređenja svih oblika pristupačnosti za osobe sa invaliditetom u Srbiji, ali i društvo u celini, 7. oktobra je održana panel diskusija pod nazivom Srbija bez barijera – pozitivni primeri pristupačnosti u našem društvu.

Na otvaranju diskusije kojom je moderirala Ljupka Mihajlovska iz Saveza za pristupačnost Srbije, ukazano je da je izuzetno važno isticati pozitivne primere i prakse u okviru procesa kojima nastojimo da unapredimo društvo u kojem živimo, ali i da je javnost i dalje slabo informisana i senzibilisana u pogledu izazova sa kojima se suočava gotovo četvrtina stanovništva u zemlji. „Zastrašujuće je kada vidite koliko je ljudi nevidljivo, jer je sistem tako postavljen da oni ne budu viđeni. Zato je važno da se uključimo u potpunosti i da stalno učimo kako bismo zaista mogli da prepoznamo i reagujemo na nepristupačnost“, kazao je Veran Matić, direktor Srpskog filantropskog foruma, i istakao da će u budućnosti njihov rad biti posebno posvećen prikupljanju sredstava za prevodilački centar za gluve osobe, koji treba da omogući da prevođenje bude dostupno svakome na teritoriji Srbije 24 sata, svakog dana u nedelji.

„Društvo koje želimo da budemo postaćemo samo kada svakom pojedincu omogućimo da samostalno živi i učestvuje u svim aspektima života, na jednakoj osnovi, sa svim svojim pravima i obavezama“, kazala je Olja Jovičić, generalna sekretarka Stručne službe Zaštitnika građana. Prema njenim rečima, pristupačnost okruženja, usluga i informisanja predstavlja preduslov za ostvarivanje društvenih kontakata, nezavisnost i uključivanje osoba sa invaliditetom u svakodnevni život, što podrazumeva da okruženje zaista mora biti takvo da ga svi mogu koristiti, uzimajući u obzir različitost potreba stanovništva, ali i potrebu svih da budu samostalni u ostvarivanju svojih prava.

Koordinatorka za rodnu ravnopravnost i ljudska prava u Timu za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva Vlade Republike Srbije, Jovana Ilić, naglasila je da kada govorimo o pristupačnosti, ona zapravo znači pristupačnost za sve ljude. „To znači da svaki objekat, usluga ili proizvod, događaj treba da bude pristupačan za sve, odnosno da treba da bude u skladu sa konceptom, principima i standardima univerzalnog dizajna“, kazala je Ilić. Tim za socijalno ukljućivanje i smanjenje siromaštva od svog osnivanja 2009. godine radi na unapređivanju položaja osoba sa invaliditetom i ostalih osetljivih društvenih grupa u Republici Srbiji kroz učešće u razvoju javnih politika, praćenje stanja u oblasti pristupačnosti i socijalnog uključivanja osoba sa invaliditetom, unapređenje i inoviranje praksi, podizanje znanja i kapaciteta donosilaca odluka i zaposlenih u relevantnim institucijama na nacionalnom i lokalnom nivou, promovisanje primera dobre prakse u oblasti unapređenja pristupačnosti.

Počevši od projekta „Vračar bez barijera“, u okviru kojeg je Opština Vračar pripremila mapu nepristupačnosti na svojoj teritoriji, kao i projekta „Dostupne informacije za sve“ koji je omogućio otvaranje info pulta za osobe sa invaliditetom, prevod sadržaja web sajta na znakovni jezik, titlovanje i postavljanje sadržaja u audio formatima, ova jedinica lokalne samouprave upisala se u red najznačajnijih pozitivnih primera pristupačnosti u Republici Srbiji. Kao važan korak u daljem procesu unapređenja pristupačnosti, Irena Lakobrija Delić iz Kancelarije za osobe sa invaliditetom Gradske opštine Vračar istakla je donošenje Strategije za unapređenje pristupačnosti GO Vračar za period od 2018. do 2025. godine i akcionog plana za njeno sprovođenje, koji predviđaju mere, vremenski okvir i nosioce aktivnosti u oblasti unapređenja pristupačnosti javnih površina, objekata i informacija. Kao rezultat uspostavljene međuopštinske saradnje Grada Beograda, Grada Novog Sada i gradskih opština Savski venac i Vračar, a uz podršku Vlade Švajcarske, sačinjena je aplikacija „Info za sve“ koja pruža servisne informacije na znakovnom jeziku, u audio formatu i tekstualnoj formi, nabavljenen je štampač na Brajevom pismu, a omogućeno je i da svi građani i građanke mogu da prijave sve barijere koje uoče u svom okruženju.

Katarina Krunić iz opštinske uprave Svilajnca kazala je da je pri rekonstrukciji objekata na teritoriji ove opštine postalo standard da se učini sve kako bi objekti bili pristupačni različitim kategorijama stanovništva, istučući posebno arhitektonsku i vizuelnu pristupačnost. Opština Svilajnac nosilac je nagrade koju dodeljuje Zaštitnik građana jedinicama lokalne samouprave za unapređenje svih oblika pristupačnosti, i to za unapređenje pristupačnosti objekta Doma zdravlja, koji ima rampe za osobe sa invaliditetom, liftove i odgovarajuće mape i linije-vodilje koje omogućavaju olakšano kretanje i snalaženje ljudi u datom prostoru. U ovoj opštini posebna pažnja je posvećena i pristupačnosti objekata u seoskim sredinama. Takođe, Prirodnjački muzej u Svilajncu jedan je od najboljih primera pristupačnosti u Republici Srbiji.

Suzana Ranđelović iz Narodnog muzeja u Leskovcu predstavila je primer Virtuelnog znakovnog muzeja, koji omogućava da posetioci putem aplikacije na znakovnom jeziku mogu samostalno da obilaze muzej. Inicijative kao što su „Jedan muzej – mnogo nade“ usmeren je na uključivanje dece sa invaliditetom, zatim taktilna izložba eksponata muzeja sa audio vodičem, katalogom i vodičem na Brajevom pismu „Dodirni prošlost“, aplikacija Multimedijalni vodič koja omogućava upoznavanje sa sadržajem muzeja i brojne radionice za decu sa invaliditetom, čine Narodni muzej u Leskovcu značajnim primerom kontinuiranog unapređenja pristupačnosti kulturnih sadržaja.

Kako je navela Milena Stupar, Eurobanka u okviru koncepta društveno odgovornog poslovanja posebnu pažnju posvećuje osobama sa invaliditetom, kojima na jednak način treba da bude omogućemo da obavljaju svoje bankarske transakcije. „Započeli smo sa otvaranjem pristupačnih ekspozitura, a onda smo počeli da sprovodimo obuke za naše zaposlene kako bi se na adekvatan način ophodili u razgovoru sa osobama sa invaliditetom. Takođe smo i centralnu zgradu naše firme prilagodili principima dizajna za sve, zbog čega smo dobili Sertifikat o inkluzivnosti Evropskog instituta za dizajn i invaliditet“, kazala je Stupar. Eurobanka nastoji da i dalje posluje u skladu sa standardima pristupačnosti, a neke od njihovih najznačajniih inicijativa su inkluzivni parkovi, pokretni inkluzivni muzej, projekat „Umetnost za sve“, saopštenja za medije i oglasi na Brajevoj azbuci, izložba „Gradovi za sve“ o pristupačnosti evropskih gradova, saradnja sa Sportskim savezom osoba sa invaliditetom.

Panel diskusija Srbija bez barijera – pozitivni primeri pristupačnosti u našem društvu organizovana je u saradnji Tima za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva Vlade Republike Srbije i Srpskog filantropskog foruma u okviru Meseca pristupačnosti. Mesec pristupačnosti ove godine obeležen je u susret trećem Nacionalnom danu davanja, koji je deo Projekta za unapređenje okvira za davanje koji finansira Američka agencija za međunarodni razvoj (USAID), a sprovodi Koalicija za dobročinstvo, koju predvodi Fondacija „Ana i Vlade Divac”. Ostali članovi Koalicije su Trag fondacija, Catalyst Balkans, SMART Kolektiv, Srpski filantropski forum, Forum za odgovorno poslovanje i Privredna komora Srbije. Određene aktivnosti u okviru obeležavanja Nacionalnog dana davanja inicirane su i realizuju se u saradnji sa Timom za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva Vlade Republike Srbije u okviru projekta „Podrška socijalnom uključivanju u Republici Srbiji“, koji se realizuje uz podršku Vlade Švajcarske.

Autore teksta: Tim za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva Vlade RS